ZAHVALNOST

Otac mi je radnik a moja majka domacica,
nekad mi se stid mogao procitati s lica.

Roditelji nisu bili kakve sam ja htela,
poricala sam njih i sebe;
Odricala se i svog sela.

Mrzela sam sve seosko,
govor koji bi seljacki,
i blatnjave cizme sto mi zagorcase zivot djacki.

Nisam nasla nista lepo u sljiviku,vinogradu;
Mastala sam ja o vecem,ne o njivi,ne o stadu.

Otisla sam za snovima al' morala sam da se vratim,
da kroz zemlju sebe lecim,da ozivim i da shvatim.

Ti si oce i sad radnik,i ti majko domacica;
Dok vas moje ruke grle ljubim vasa draga lica.

Dok mi pogled obuhvata sto stvorise vase ruke,
znam da niceg lepseg nema od roditeljske,mirne luke.

Hvala vama sto ste takvim,
za vas danas Boga molim,
da ste meni zivi dugo,roditelji-JA VAS VOLIM!