ponekad pozelim da ne budem sama.
Da osetim nekog da tu je pored mene
kada tiha,romanticna melodija krene.
Da osetim se slobodno od svih mogucih stega,
da kraj sebe samo ja osecam njega.
Da ne mislim da juce,sutra sta donosi,
dok me ruka njegova miluje po kosi.
Da osetim se pozeljnom,kao licnost i zena
da ne izbledim kasnije i ne postanem sena.
Dok razmisljam sta bih htela i radila,
muzika je stala i soba se ohladila.
Нема коментара:
Постави коментар