DETINJSTVO(PESMA O OCU II)

Zasto mi vetar donese miris

jos svezeg a davno pokosenog sena,

zasto zivi slika ugasenog ognjista,

zasto me vraca u minula vremena?

Zasto vidim sljivu kraj staroga duda

i cujem zamor nekadasnjih prela,

zasto pamtim dodir izatkanih cilima,

i slusam muziku sto dopire iz sela?

Zasto jos zubori iz kladenca izvor

i kruska karamanka za srce prijanja,

zasto u meni detinjstvo jos zivi

i pesma mladosti u meni odzvanja?

Zasto osecam ukus te majcine pite

napravljenu nekad u davna svtanja;

Zasto mi oni sto u san dolaze

ne odgovore na moja vecita pitanja?

Zasto mi dolaze a uporno cute,

ne pricaju o onom sto trebam da znam?

Zasto se meni desavaju lutanja

u kojima sam cesto nesrecan i sam?

Zasto mi ciljevi nisu vise bliski

i ponekda deca deluju mi strano?

Zasto imam osecajpogresnoga puta

i pogresan mozaik od svega sto je dano?

Pa mi zao dodje sto odgovora nema,

i ne znam dal' sebe il' druge da krivim;

Treba mi neko ko zivot razume

jer bila su pitanja i bice ih dok zivim.

Vremenom shvatam da ljude ne pitam,

onaj sto te ne zna,o cemu ce da zbori

o zivotu nasem nek besedi onaj

sto sudbine nam zna,

onaj sto nas stvori.