NE POSLUSAH SRCE SVOJE....

Ne poslusah srce svoje kada skrenuh spravog puta,
pustih njega da tumara,da pogresnom stazom luta.

Vegetirah u zivotu,radih ono sto se mora,
u zaborav sebe stavih,sve zapamti svaka bora.


Prolazilo tako vreme;U trenutku jednom stade.
Nema vise patnje,bola al' nema ni nade.

Bezvremenski poklon odozgo meni stize,
ljubavi sam iskonskoj sada mnogo blize.

Prijatelju,ti ne cekaj da se nesto desi,
voje misli,osecaje,ti sada uznesi.

Dusa nek te vodi,srce nek treperi,
lepotom se onda tvoje vreme meri!